Saša Jelenković
Postovani Nikola, najzad sam uspeo da pronadjem vremena koje bih posvetio Vasim pesmama. Odmah moram da kazem, nimalo kurtoazno, vec sasvim otvoreno, da sam prijatno iznenadjen. Jednostavno, rimovana poezija domacih pesnika meni tesko moze da se ''zakaci'' za oko, jos manje za uho.U Vasim pesmama otkrio sam uticaj (niposto ovo nemojte shvatiti kao negativan znak) mog omiljenog pesnika Josifa Brodskog. Ali, naravno, Vi ste tome dodali sasvim osobenu, samo Vasu metafiziku. A rima i metafizika, u domacoj poeziji, tesko idu zajedno, poslednjih dvadesetak godina. Tako ja to vidim.Odlicno vladate pesnickom slikom, ne dopustate joj da se razmase i ''proguta'' rimu, niti rimi dopustate da sama sebi bude svrha. Takodje, ''prosli'' ste test koji postavim svakoj rimovanoj pesmi: procitam jednu, pa pokusam da pogodim sledecu rimu. Kod Vas sam zaista bivao iznenadjen, jer obicno pogodim, pa dalje i ne citam. Takav je moj test, sto se rimovanja tice. Ako me pitate koja je najbolja od pesama, svakako je to ''Kraj dana''. Ako me, opet pitate, koja mi se najmanje dopala, onda je to ''Desetina''. Sta nedostaje ovoj poslednjoj? Mislim da ste je zavrsili prerano, i da tu nedostaje jedna, mozda i dve strofe, koje bi razradile temu.Zasto mislim da je ''Kraj dana'' najbolja. Poseduje oniricku atmosferu, ima ritam filmskog kadriranja, dinamicna je. Zanima me da li ste vec objavili knjigu?Voleo bih da vidim ceo rukopis knjige koju pripremate, ili da mi posaljete ukoliko ste vec objavili.
Alen Alispahić
Razgovori uz kafu
On: Hej, pjesma…
Nikola Živanović: Kraj dana
Svake noći smrt ulazi u stanove spavača,
Prolazi kroz hodnik, kroz kujnu, kroz dnevnu sobu kroz koju
Od radnog stola do sofe, pa onda nazad korača;
Dotiče otvoren roman, poštanske marke na broju.
Potom zateže stolnjak; plinske ventile koji cure
Zavrće; skida suvišnu rupu sa opasača;
Na šahovskoj ploči poravnava figure
I pod foteljom nalazi izgubljenog skakača.
———
Ona: Slikovita je, vrlo slikovita, i zanesena nekim tmurnim, noćnim čemerom… Intrigira me ovaj stih: “I pod foteljom nalazi izgubljenog skakača.”
On: ?
Ona: Pod “a”: tko je taj skakač? I zašto je skakač?(Pod) “b”: da li to pjesnik piše o sebi ili samo ugrubo koristi metaforu?
On: Piše li o sebi? Ili o svima? I, zaista, ko je skakač? I zašto metafora skakača?
Ona: Eh vidiš, zato ja ne volim trančirati stihove, jer probude u čitaču samo pitanja, a ionako je najbolje subjektivno ju doživjeti… A ja sam čula puhanje snažnog vjetra, otkucavanje kazaljki na satu, kapanje vode iz pipe… Sve to dok sam čitala…
On: Osjetim.
Ona: Osjetiš? Hmmmm…
On: Zašto ti motivi? Zašto izbor baš tih motiva: rupe opasača, zategnutih stolnjaka, plinskih ventila koji cure, skakača…
Ona: Hmm, tko zna?! Možda je inspirirana mitologijom, i onim starim narodnim predajama o Smrti koja ulazi po noći, možda je samo refleks trenutnog stanja, možda je način na koji se nosi s gubitkom, možda je samo slojevito pisana pjesma koju treba čitati između redaka, tko zna….. Možda… A jel’? Hmmmm… Senzibilnost i “hvatanje” tuđih emocija je iznimno, ali ne vidim to kod tebe…
On: ?
Ona: … sposobnost da “hvataš” tuđe emocije… Prije bih rekla da, kao ribar, bacaš mrežu, ali naslijepo, i ne znaš što je u moru… A kada i uhvatiš nešto, pokušavaš odgonetnuti, ali samo tapkaš… Eto… što mislim… ))
On: Ali smrt ne tapka! Vidiš kako Smrt ulazi u stanove spavača… Po predanju, mi svaku noć pomalo i umremo, ode duša… Pa, nam san dođe kao neka vježba umiranja…
Ona: … znam za tu predaju, ali rekla bih prije da je san putovanje… A duša je besmrtna )))
On: Može i tako da se gleda. Ali, duša je svakako besmrtna, osim kad je smrtna.
Ona: Da, može se svakako gledati na to, i pitanje nije koji je od svih tih pogleda istinit, već kako je spoznat )) Eto, izgleda, da smo se prvi put složili oko nečega: duša je besmrtna…
On: I koje je prvo svojstvo smrti? Je li prvo svojstvo smrti da se šunja i zaskoči nas. Smrt ne tapka, zaskače. Ali neki je rekao da se mi ni ne trebamo plašiti smrti, kad ima nas nema smrti, kad smrt dođe nema nas, pa nam je tad ionako svejedno…
Ona: Ne, ne trebamo se bojati smrti, ali u ljudskoj je prirodi da se boji… Taj strah uzrokuje vezanost za fizički svijet i sve ono što naša materija tj. tijelo napušta…. A Jim Morrison je to divno sročio: “Death makes angels of us all, and gives us wings where we had shoulders smooth as raven’s claws….”
On: To znači da smrt ima i neki smisao… Možda je smrt neki podsjetnik nečega… Možda bi se čovjek mogao prisjetiti da ga jednoga dana možda više neće biti… Možda je Smrt tu da se ne bi stvarno izgubili…
Ona: Svatko može zalutati… Ali treba znati osluškivati samog sebe i uzdati se u Božansku prisutnost, onda nema straha od gubljenja na različitim križanjima puteva ;o))) uvjerih se u to nedavno, i tako mi se strahovi, malo pomalo, brišu…. Ali, proces je to…
Nastavlja se
On: Hej, pjesma…
Nikola Živanović: Kraj dana
Svake noći smrt ulazi u stanove spavača,
Prolazi kroz hodnik, kroz kujnu, kroz dnevnu sobu kroz koju
Od radnog stola do sofe, pa onda nazad korača;
Dotiče otvoren roman, poštanske marke na broju.
Potom zateže stolnjak; plinske ventile koji cure
Zavrće; skida suvišnu rupu sa opasača;
Na šahovskoj ploči poravnava figure
I pod foteljom nalazi izgubljenog skakača.
———
Ona: Slikovita je, vrlo slikovita, i zanesena nekim tmurnim, noćnim čemerom… Intrigira me ovaj stih: “I pod foteljom nalazi izgubljenog skakača.”
On: ?
Ona: Pod “a”: tko je taj skakač? I zašto je skakač?(Pod) “b”: da li to pjesnik piše o sebi ili samo ugrubo koristi metaforu?
On: Piše li o sebi? Ili o svima? I, zaista, ko je skakač? I zašto metafora skakača?
Ona: Eh vidiš, zato ja ne volim trančirati stihove, jer probude u čitaču samo pitanja, a ionako je najbolje subjektivno ju doživjeti… A ja sam čula puhanje snažnog vjetra, otkucavanje kazaljki na satu, kapanje vode iz pipe… Sve to dok sam čitala…
On: Osjetim.
Ona: Osjetiš? Hmmmm…
On: Zašto ti motivi? Zašto izbor baš tih motiva: rupe opasača, zategnutih stolnjaka, plinskih ventila koji cure, skakača…
Ona: Hmm, tko zna?! Možda je inspirirana mitologijom, i onim starim narodnim predajama o Smrti koja ulazi po noći, možda je samo refleks trenutnog stanja, možda je način na koji se nosi s gubitkom, možda je samo slojevito pisana pjesma koju treba čitati između redaka, tko zna….. Možda… A jel’? Hmmmm… Senzibilnost i “hvatanje” tuđih emocija je iznimno, ali ne vidim to kod tebe…
On: ?
Ona: … sposobnost da “hvataš” tuđe emocije… Prije bih rekla da, kao ribar, bacaš mrežu, ali naslijepo, i ne znaš što je u moru… A kada i uhvatiš nešto, pokušavaš odgonetnuti, ali samo tapkaš… Eto… što mislim… ))
On: Ali smrt ne tapka! Vidiš kako Smrt ulazi u stanove spavača… Po predanju, mi svaku noć pomalo i umremo, ode duša… Pa, nam san dođe kao neka vježba umiranja…
Ona: … znam za tu predaju, ali rekla bih prije da je san putovanje… A duša je besmrtna )))
On: Može i tako da se gleda. Ali, duša je svakako besmrtna, osim kad je smrtna.
Ona: Da, može se svakako gledati na to, i pitanje nije koji je od svih tih pogleda istinit, već kako je spoznat )) Eto, izgleda, da smo se prvi put složili oko nečega: duša je besmrtna…
On: I koje je prvo svojstvo smrti? Je li prvo svojstvo smrti da se šunja i zaskoči nas. Smrt ne tapka, zaskače. Ali neki je rekao da se mi ni ne trebamo plašiti smrti, kad ima nas nema smrti, kad smrt dođe nema nas, pa nam je tad ionako svejedno…
Ona: Ne, ne trebamo se bojati smrti, ali u ljudskoj je prirodi da se boji… Taj strah uzrokuje vezanost za fizički svijet i sve ono što naša materija tj. tijelo napušta…. A Jim Morrison je to divno sročio: “Death makes angels of us all, and gives us wings where we had shoulders smooth as raven’s claws….”
On: To znači da smrt ima i neki smisao… Možda je smrt neki podsjetnik nečega… Možda bi se čovjek mogao prisjetiti da ga jednoga dana možda više neće biti… Možda je Smrt tu da se ne bi stvarno izgubili…
Ona: Svatko može zalutati… Ali treba znati osluškivati samog sebe i uzdati se u Božansku prisutnost, onda nema straha od gubljenja na različitim križanjima puteva ;o))) uvjerih se u to nedavno, i tako mi se strahovi, malo pomalo, brišu…. Ali, proces je to…
Nastavlja se
Subscribe to:
Posts (Atom)
